deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
05.05.2011. 00:00
Autor: Politika
Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ne primenjuje se od Nove godine, tvrdi advokat Minja Nikolić.
Nikolić, pravni zastupnik tradicionalnih crkava i verskih zajednica u predmetu vraćanja crkvene imovine, objašnjava da je tada istekao mandat direktoru Direkcije za restituciju Vladimiru Todoroviću, pa nema ko da potpiše rešenja o vraćanju određenog dobra crkvi ili verskoj zajednici.
"Još čekamo da država imenuje novog direktora direkcije. Uz to, do pre desetak dana čekala se odluka Ustavnog suda o inicijativama za ocenu neustavnosti pojedinih odredaba zakona, što je indirektno uticalo na neprimenjivanje zakona", kaže Nikolić.
Iako nije doneta formalna odluka o tome, dok se čekala ocena Ustavnog suda proces vraćanja imovine je stao. "Novčana nadoknada, koja je, takođe, propisana ovim zakonom, do sada se nije isplaćivala, pa se ni taj deo zakona nije primenjivao uopšte", kaže Nikolić.
U primeni Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama je imao mnogo sličnih zastoja, kao što je ovaj koji je trenutno nastao, a nekadašnja ministarka finansija Dijana Dragutinović tražila je da se zaustavi vraćanje imovine crkvama, dok to pitanje ne bude rešeno opštim zakonom o restituciji.
„Oštro smo reagovali na tu inicijativu tadašnje ministarke. Čini mi se da od donošenja ovog zakona, država čini sve da zadrži njegovu primenu što više može”, ističe predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak.
"Da je postala deo Zakona o denacionalizaciji crkvena imovina bila bi obezvređena i crkvama i verskim zajednicama bilo bi isplaćeno od 10 do 15 odsto njene vrednosti. Država ima mnogo više nego što mora da vrati i zato se nikako ne bih složio sa izjavama Božidara Đelića da bi država bankrotirala kada bi svima vratila ili isplatila za ono što je oduzeto", ističe Nećak.
Po broju podnetih zahteva za povraćaj oduzete imovine, Jevrejska zajednica je na drugom mestu sa 520 – ispred nje je samo Srpska pravoslavna crkva sa 1.602 zahteva. Dok je SPC vraćeno otprilike oko 40 odsto onoga što potražuje, a prema nekim podacima i oko 70 odsto imovine koja joj može biti vraćena u naturalnom obliku, Jevrejska zajednica dobila je, prema podacima direkcije, svega oko deset odsto oduzete imovine.
"Nema tu mnogo nekih velikih, reprezentativnih objekata, budući da su mnogi takvi objekti i sinagoge srušeni u toku i posle Drugog svetskog rata, najviše 1952. godine. Dosta toga zavisi i od razumevanja i volje lokalne samouprave. U Subotici, na primer, jevrejskoj zajednici vraćen je dobar deo imovine, dok u Beogradu i Novom Sadu, na primer, gotovo ništa nije vraćeno", kaže Nećak.
Drastične razlike ovog tipa postoje i u vraćanju oduzete imovine Rimokatoličkoj crkvi. Zrenjaninskoj biskupiji vraćena je reprezentativna zgrada u centru Pančeva od 700 metara kvadratnih, u kojoj su bile smeštene opštinske kancelarije, RTV Pančevo, likovna galerija.
Beogradskoj nadbiskupiji vraćen je jedan stan u Krunskoj ulici koji ne može da koristi jer je u njega opština uselila stanara kojem je, takođe, oduzet stan. Zemljište koje Nadbiskupija potražuje u većini slučajeva ne može biti vraćeno jer se na njemu nalaze stambene zgrade ili objekti od javnog značaja, kaže Milutin Novaković, sekretar Nadbiskupije.
"Imamo takvo zemljište na Dorćolu gde je izgrađena OŠ 'Braća Baruh', ali i levo i desno od zgrade Nadbiskupije u ulici Svetozara Markovića, gde su izgrađene stambene zgrade. Pisali smo Ministarstvu finansija, ali i Ministarstvu odbrane i Gradu Beogradu tražeći da dobijemo u zamenu neko drugo, slobodno zemljište, možda i vojno koje se ne koristi, ali nam niko još uvek ništa nije odgovorio", navodi Novaković.
