Na doboš ide oko 600 stanova

03.06.2011. 00:00
Autor: Dnevnik

Ekonomska kriza poduže traje pa je građanima i privrednicima koji su uzeli kredite teško da ih redovno otplaćuju. Najteže je onima koji su uzeli stambeni zajam.

Kada nema plate i kada se ne plate rate, oni mogu da se nađu na ulici.

Ali, postupak od aktviranja hipoteke pa do prodaje stana veoma dugo traje. Nesavesni klijenti mogu da budu mirni bar godinu dana jer će tek tada na dužničko poverilačku scenu stupiti privatni sudski izvršitelji i znatno ubrzati ceo postupak.

Preciznih podataka o aktiviranim hipotekama za stanove nema. Slobodne procene govore da ovog trenutka po tom osnovu bez krova nad glavom može da ostane preko 600 klijenata u Srbiji.

Ljudima sigurno nije lako pri pomisli da će morati da napuste „svoj stan”, ali zakon je neumoljiv. Međutim, i klijenti su savesni pa se rata banci ne isplaćuje tek onda kada su iscrpljene sve druge mogućnosti. Pored novih, tek kupljenih, stanova, koji obezbeđuju kredite uzete za njih, tu su i kuće i druge nekretnine koje su vlasnici stavili pod hipoteku da bi pokrneuli posao, nabavili mašine i opremu.

Jedna od kuća koja je poznata po saradnji sa preduzetnicima i malim i srednjim biznisom je Prokredit banka. Ona može da se pohvali visokom naplatom potraživanja, samo 2,5 odsto klijenata ne ispunjava obaveze na vreme. Njihovi klijenti su preduzetnici, ali i obični građani.

Kada za onih dva odsto postane jasno da ne mogu da izmire obaveze pozivaju se na razgovor. Nadležni u banci razgovaraju sa klijentom o tome koji su problemi i kako da se prevaziđu a da to bude u interesu i banke i klijenta. Opcija koja se primenjuje je reprogram. Klijentu se smanjuje mesečna rata zajma, a produžava rok otplate. Druga varijanta koja se često primenjuje je grejs-period. Komitentu se otplata odgađa na određeni rok u kome on treba da stabilizuje poslovanje i reši druge probleme.

"Najčešći razlog zbog koga se odlučujemo za reprogramiranje ili refinansiranje je želja da klijentu pomognemo i olakšamo situaciju", kaže regionalni direktor ove kuće u Novom Sadu Ranko Makivić.

Ona navodi da "podaci iz našeg portfolija pokazuju da su građani i poljoprivredni proizvođači najrevnosniji u otplati kredita, a tu je kašnjenje tek jedan odsto. Međutim, ima slučajeva gde ništa ne pomaže i kada je prinudna naplata jedino rešenje, odnosno kada su sve druge mere iscrpljene. Tada se postupa u skladu sa zakonom i drugim propisima koji regulišu aktiviranje hipoteke".

Banka klijentu obično savetuje da sam proda nekretninu jer će ostvariti bolju cenu nego da je oni stave na sajt Doboš ili organizuju licitaciju.U glavnoj filijali AIK banke za Vojvodinu kažu da je aktiviranje hipoteke i njena realizacija muka neizreciva.

Jedan stan u Novom Sadu koji su pokušavali da prodaju na taj način je još na čekanju. U njemu i dalje živi okasneli platiša. Održane su tri licitacije, prva početna cena bila je 100.000 evra, na drugoj dražbi 87.000 i konačno 60.000 evra. Najzainteresovaniji kupac ponudio je 49.000 evra. Banka je tada odustala od prodaje za neko vreme dok se cena bar ne približi tržišnoj.

"Pored problema zbog nevraćenog kredita kod aktiviranja hipoteke susrećemo se i sa drugim problemima. Tu su i računi za komunalije i struju za koje nije izmirena obaveza poduže vreme, a trošak neko mora da namiri", kaže direktor glavne filijale AIK banke za APV Slobodan Racić.

On dodaje da "pored toga naš zakon predviđa da moramo da obezbedimo i smeštaj ako se iz stana iseljava porodica bar za neko vreme. To je još dodatna obaveza za banku. Uopšte, izvršni postupak je predug od aktiviranja hipoteke pa dok se ona ne naplati".